Sofijin izbor

Napolju sunce pruza ruke,

Unutra mraz steze

Na licu osmeh,

Dusu praznina na komade reze.

 

Gde su svi?

Otkud ja u pustinji?

Hocu li ih naci u zrncima peska

Kako zavrsava ova humoreska?

 

Magla je prekrila tragove,

Sneg je zametnuo trag

Vise ne ceka tamo neko

Ko jednom bio je drag.

 

Krila su zakrzljala,

Neke druge ptice lete

A mogla sam ja,

Placam dug svoje stete. 

 

Umire li dusa tuznog coveka

Pre njegovog tela?

Ona sto dobije sudbinu

Kakvu nije htela.

 

 

Ne volim da pisem.Nekad sam volela najvise na svetu.Sad me plasi sve sto ce se naci napisano.Moram se osloboditi ovog osecaja krivice,ove grize savesti koja mi izjeda dusu,mozak,srce evo vec godinu i po.Moram se pomiriti sa svojim odlukama jer sam ih donela iskljucivo ja.Moram ostati pozitivna,optimisticna,ne smem pokleknuti.Ne zelim da se osvrnem iza sebe za par godina i zalim za svime sto sam propustila.Odlucujem da zivim.Najbolje kako umem,sa ovim sto imam. Najvise me tisti osecaj usamljenosti.Mlada sam,preselila sam u drugu drzavu,drugi grad,vecinu vremena provodim u kuci,zbod deteta jednog o kojem brinem,a uskoro i drugog.Tako mora,znam,ali tesko mi je sto nema kafa sa prijateljicama,onog druzenja,onog smeha..Tesko mi je sto nema onih ljudi oko mene.

Posle kise dolazi sunce,doci ce i meni.Ja vise ne verujem,ja se borim za bolje sutra!

Zasto sam ovo otvorila? Jer cu puci ako ne istresem ovu bujicu misli koje mi kolaju glavom.Jer moram negdje,s nekim,mozda ni s kim,ali bar s ovim virtualnim parcetom papira,podijeliti sve sto osjecam.A osjecam mnogo toga.Ja sam osoba koja intenzivno dozivljava dogadjaje oko sebe.I dobro i lose.Ne mogu da se pomirim sa nepravdom,ne mogu slijegati ramenima i umrtviti se u tacki koju bih kasnije nazvala zivotom.Ne mogu da,kako kod nas kazu,pustim da stvari idu svojim tokom.Ne mogu jer sam bila ubjedjena da ce ici mojim tokom...ali ta slika se rasprsila,slika zivota koji sam trebala zivjeti.Toliko godina sam se osjecala kao u kavezu i kad sam konacno trebala poletjeti svojim krilima,zajebala sam sve.Let je bio naporan ali oslobadjajuci,tezak ali kratak.Sad sam opet u kavezu..ali drukcijem.Je li moguce da ti se desi bas sve sto si mislio da nece?Ja evo znam da jeste,itekako.Ne znam da li je sve zapisano,ali lakse mi je da mislim da jeste,nego da zivim s tim da sam svjesno izabrala sve ovo.Preko trnja do zvijezda! Ako Bog da,jednog dana.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.